Stilovi vaspitanja dece

Kako su ključni elementi roditeljstva prhvatanje i kontrola, gde se podrazumeva toplina i bliskost, a sa druge strane postavljanje granica, razlikuju se četiri vaspitna stila

Ukoliko se osvrnemo oko sebe i obratimo pažnju na neke svakodnevne i uobičajene situacije u odnosu roditelj-dete, i na reakcije istih u njima, a onda osvežimo svoja sećanja iz detinjstva, lako možemo primetiti koliko su se stvari promenile, i koliko se i dalje ogromnom brzinom menjaju. Danas se živi brzo, u svetu modernih tehnologija i nedostatka vremena za neke sitne stvari koje značajno utiču na odnos roditelja i dece, kao i obrnuto, ali i na sve ostale socijalne odnose.

Često se desi da smo u situaciji da osuđujemo ili odobravamo neke reakcije, koliko odraslih toliko i dece, a da se pre toga ne zapitamo koja je pozadina svega toga. Kako neka porodica funkcioniše, koji su njihovi prioriteti, koliko vremena provode roditelji sa svojom decom, koliko dece u porodici ima, postoji li neka trauma u porodici... Pitanja se mogu nizati do beskonačnosti. Naredni redovi daće neke od odgovora, i razrešiti eventualne dileme i pitanja koja možda nekad sami sebi postavimo.

Četiri vaspitna stila

Ključna stvar svakog porodičnog odnosa i kompaktnosti porodice, kao i komunikacije i odnosa na relaciji roditelji-deca, jeste zapravo vaspitni stil. On definiše i omogućava prepoznavanje i načine reakcija u različitim situacijama. Svako od nas se, uglavnom, seća kako su mama i tata u nekom trenutku reagovali, kako su se ponašali i ko je, između ostalog, bio onaj roditelj koji je za nijansu glavniji od onog drugog. Kako su ključni elementi roditeljstva prhvatanje i kontrola, gde se podrazumeva toplina i bliskost, a sa druge strane postavljanje granica, razlikuju se četiri vaspitna stila:

Autoritarni vaspitni stil

U porodicama gde je autoritarni vaspitni stil dominantan, roditelji su u velikoj meri distancirani, postavljaju jasne granice, a samim tim su i veoma dosledni. Iz tog razloga očekuju od deteta da se svako njihovo pravilo poštuje, jer u suprotnom sledi kazna. Zahtevi ovakvih roditelja su veliki, ali bez obzira na to, od deteta se očekuje da iste i ispuni. Autoritarni roditelji ne hvale toliko često, gotovo nikad. Bliskost u smislu ljubavi i topline je retka. Emocionalno su vrlo distancirani, čak ponekad i mišljenja da ukoliko dete ljube i grle dete često, na taj način mogu da ga razmaze. Dete ovakvih roditelja je poslušno i efikasno, ali sa druge strane, veoma je niskog samopouzdanja, često i nesrećno. Osvrnuvši se na elemente roditeljstva, ovaj stil podrazumeva visoku kontrolu i nisko prihvatanje.

Autoritativni stil

Ovaj stil roditeljstva podrazumeva postavljanje granica koje su jasne, a roditelj je dosledan u njihovom sprovođenju. Od deteta očekuje da postavljene granice poštuje, ali je sa druge strane uvek spreman da sasluša, podrži i da se sa detetom o svemu dogovara. Autoritativni stil podrazumeva dosta razgovora, objašnjavanja i razumevanja, a sve u cilju usvajanja socijalnih pravila i što lakšeg osamostaljivanja. Odnos na relaciji roditelj-dete je topao, uvažavajući i podržavajući. Glavna odlika je podsticanje dobrog ponašanja. Dete je srećno, uspešno i ima samopouzdanje.

Popustljiv stil (permisivni)

Popustljiv vaspitni stil odlikuje se time što granice praktično i ne postoje. Roditelj ih ne postavlja, zahtevi su jako mali, a ukoliko se roditelj sa nečim ne slaže, to ne pokazuje. Dete ima dozvolu za kršenje pravila. Ovaj stil je karakterističan i po tome da postoji mnogo topline u odnosu, mnogo ljubavi, brige i podržavanja. Sa detetom se neguje prijateljski odnos. Kao proizvod ovakvog vaspitnog stila imamo dete koje je nesigurno u sebe, što povlači za sobom nisko samopouzdanje, a postoji problem i sa prihvatanjem autoriteta.

Izbegavajući stil

Ovde granice nisu postavljene, a pored toga prisutna je i emocionalna distanca. Roditelji izbegavajućeg vaspitnog stila vode računa samo o zadovoljenju osnov- nih detetovih potreba, dok se neki drugi zahtevi ne postavljaju niti se često razgovara sa detetom. Nema bliskosti, a kao posledica toga je nisko samopouzdanje i niska samokontrola, kao i otežano uklapanje i prihvatanje sredine, naročito vršnjačke grupe.

Istraživanja su pokazala da je najbolji vaspitni stil autoritativni. Dakle, radi zravog i kvalitetnog odnosa na relaciji roditelj-dete važno je pružiti ljubav, pažnju i imati razumevanja, ali sa druge strane i postaviti jasne granice, i biti dosledan, jer se na taj način kod deteta stvara osećaj sigurnosti, i tako dete može biti slobodno i srećno. Kako su pravila tu da se krše, tako i ovde važi isto. Uloga roditelja je u tim situacijama ključna jer je on taj koji postavlja pravila i sankcioniše ili nagrađuje određeno ponašanje. Dete zdravo raste u sredini gde ima svoju poziciju, voljeno je, podržavano, tamo gde se, uspostavljanjem granica i pravila, oseća sigurno. Na taj način će odrasti u zdravu i zrelu ličnost.

Uticaj odnosa roditelja na razvoj dece

Svojim rođenjem dete postaje deo jedne zajednice i biva okruženo ljudima koji će svojim odnosom formirati, kao značajne figure, detetovu ličnost. Roditelji, braća, sestre, bake, deke, a kasnije i vršnjaci su upravo te figure koje će značajno oblikovati detetovu ličnost. Za dete su bitni ljubav, razumevanje i podržavanje. Takođe, način zadovoljavanja detetovih potreba, onih bazičnih, jeste nešto na šta svaki roditelj treba da obrati posebnu pažnju. Ukoliko se ove potrebe u detinjstu zadovolje na adekvatne načine, to će kasnije funkcionisnje u svim segmentima biti oslikano, kako na privatnom tako i na poslovnom planu.

Deca pre svega uče po modelu, a prvi modeli su roditelji. Ovaj model učenja se ogleda u tome da dete prihvata i usvaja neke od oblika ponašanja tako što posmatra osobu koja mu predstavlja model. U najranijem detinjstvu roditelji su ti koji sa detetom provode najviše vremena, stoga je i očekivano da roditelj ne- retko u ponašanju svog deteta vidi neku svoju reakciju i ponašanje. Ta činjenica je dovoljna da roditelj postane svestan koliko svojim ponašanjem utiče na lič- nost, ali i na svoj odnos sa detetom. Ako u porodici dete prisustvuje oblicima komunikacije gde dominira vika, galama, vređanje, ono to usvaja kao nešto što je prihvatljivo i normalno za njega. Prihvata i usvaja takvo ponašanje kao korektno i koristi ga u svojoj komunikaciji i odnosima sa drugim ljudima. Ako je prisutna korektna komunikacija, podržavajući odnos, toplina, to je ono što će i samo dete usvojiti i koristiti. Veoma je važno da roditelji vode računa šta i kako prezentuju detetu, jer je to ono što će se u različitim okolnostima i dete prezentovati. Deca, u svojim razvojnim fazama, postaju vrlo senzibilna, prihvataju nove informacije, primećuju i ono na šta odrasli i ne obrate pažnju, što neprestano treba imati u vidu.

Tokom svog razvoja, dete uči od roditelja na različite načine, ali se i odnos dece prema roditeljima sa odrastanjem menja. Taj odnos varira od idealizacije i obožavanja, u ranom detinjstvu, do bunta i kontriranja u mladalačkom dobu, dok se posle, sazrevanjem, ponovo povezuju i ostavruju bliskiji odnos.

Osobine roditelja uspešne dece

Ako se sagleda celokupna slika, naučnici su izdvojili nekoliko osobina koje imaju roditelji uspešne dece, ali isto tako, izdvojili su i toksična ponašanja, koja na decu loše utiču. Neke od osobina roditelja uspešne dece podrazumevaju uključivanje u obavljanje kućnih poslova, dobro se slažu, opušteniji su, autoritativni su, a ne autoritarni i permisivni, grade svoj odnos sa decom. Toksična ponašanja odnose se na psihički nezdrave odnose roditelja prema deci, a neki od njih su: roditelji nisu bili oslonac, vrlo teško prihvataju odbijanje i neuspeh, imaju ekstremne rekacije koje su zbunjujuće... Ovakve odnose teško je prepoznati, mnogi tek nakon odrastanja shvate da su rasli u takvom nezdravom okruženju, dok neki toga uopšte nisu ni svesni.

Recept za savršeno roditeljstvo ne postoji. Mnogo je faktora koji će uticati na odnos roditelja i dece, zato je najvažnije slediti prave porodične vrednosti i na taj način graditi svoje odnose. Nemojte se iznenaditi ako u ponašanju svog deteta uočite sebe. Ono što ćete videti vaš je odraz, i vi odlučujete kakav će on biti.

tekst časopis VRTIĆ

Udruženje privatnih Ustanova

PU BABY PALACE ANDJELA,Bregalnička 9

member/član