Značaj odnosa vaspitača i dece

Pored afektivne vezanosti za roditelje, odnos koji uspostavljaju vaspitači sa decom se takođe može smatrati kao odnos vezanosti koji bi trebalo da ima ulogu baze sigurnosti.

Priroda odnosa vaspitača i dece

Odnosi koje dete uspostavlja sa osobama iz svoje okoline su osnova za detetov razvoj i učenje. Kroz celokupan sadržaj odnosa dete doživljava, konstruiše, tumači i istražuje okolinu, ali i sopstvene misli, osećanja i iskustva. Bez odnosa izostao bi razvoj deteta.

Afektivna vezanost je pojam koji se odnosi i definiše kao sistem ponašanja deteta, usmeren na uspostavljanje bliskog kontakta sa osobama za koje je vezano, u cilju dobijanja sigurnosti i zaštite.

Pored afektivne vezanosti za roditelje, odnos koji uspostavljaju vaspitači sa decom se takođe može smatrati kao odnos vezanosti koji bi trebalo da ima ulogu baze sigurnosti,jer u skladu sa rastom deteta proširuje se i krug odraslih sa kojima dete dolazi u kontakt, a sledstveno se proširuje i krug osoba za koje dete može biti vezano. Kroz sigurne afektivne veze deca razvijaju samopoštovanje, samostalnost, autonomiju, empatiju, sposobnost prevazilaženja prepreka i frustracionu toleranciju.

Jedan od značajnih izvora razlika u kvalitetu, u uspostavljanju i održavanju odnosa, nalazi se u prethodnom iskustvu. Osoba koja je bila prihvatana od strane osoba koje su značajne u njenom referentnom sistemu će sa poverenjem ulaziti i ostvarivati kvalitetne i reciprocitetne odnose.

Istraživanja pokazuju da je pozitivan, ohrabrujući,podržavajući odnos vaspitača prema deci značajan prediktor kvaliteta vršnjačkih odnosa kao i usvajanja novih znanja i veština u kolektivu.

Cilj odnosa dece i odraslih u vrtiću

Cilj odnosa vaspitača i deteta bi trebalo da bude doživljaj deteta da je vaspitač baza sigurnosti za istraživanje i razvoj. Odgovornost za kvalitet odnosa je svakako u rukama odraslog.

Vaspitač bi trebalo da uspostavlja i razvija odnos koji detetu pruža sigurnost koja se gradi na:

- prihvatanju, razumevanju i usmeravanju pozitivnih (zadovoljstvo, ljubav) i negativnih emocija (strah, ljubomora, bes);

- responzivnosti vaspitača za dečje potrebe;


- uvažavanju interesovanja deteta;
- poznatom i predvidivom socijalnom i fizičkom kontekstu;


- uključenosti deteta u donošenje odluka. Implikacije za rad vaspitača u cilju unapređivanja kvaliteta odnosa vaspitača i dece su:

- podizanje i razvijanje svesti vaspitača o značaju pozitivne socioemocionalne interakcije sa decom;

- osvešćivanje odraslih da je učenje po modelu dominantan način usvajanja, a shodno tome i da vaspitači sopstvenim ponašanjem modeluju načine formiranja odnosa;

- razumevanje sopstvenih postupaka i implicitnih pedagoških stavova, kao i uticaja koji ostavljaju na decu;

- unapređivanje znanja o značaju održavanja ravnoteže između pružanja podrške detetu u poznatoj sredini i uvođenja novih i dovoljno stimulišućih izazova koji vuku razvoj.

Građenje odnosa u adaptaciji

Adaptacije deteta na novu socijalnu i fizičku sredinu su situacije u kojima se formira temelj odnosa vaspitača i deteta. Deca se upoznaju sa novim okruženjem, novim rasporedom aktivnosti, vršnjacima i novim odraslim osobama koji pored roditelja, dete vode kroz osetljivi period adaptacije. Vaspitač je spona koja detetu pruža oslonac, priliku da izrazi strahove, potrebe i individualizovanu pažnju. Prilikom uspostavljanja odnosa upoznavanje je ključna karakteristika procesa, tokom kojeg vaspitač sagledava karakteristike deteta i u skladu sa njima formira ideju o daljim koracima.

U skladu sa holističkom filozofijom

Odnosi čine kontekst odrastanja deteta, i predstavljaju dinamičku konstelaciju uticaja odraslih i povratnog odgovora vaspitanika. Detetu je potreban kontekst koji pruža mogućnost da razume sopstvene potrebe, emocije i postupke, puteve slobodnog i samostalnog istraživanja, modalitete komunikacije, obrasce sintetizovanja iskustva u smislenu celinu. Odrasli čine stub i oslonac dečjeg razvoja.

tekst časopis VRTIĆ

Udruženje privatnih Ustanova

PU BABY PALACE ANDJELA,Bregalnička 9

member/član